Za zdravo detinjstvo je važan boravak u prirodi što u periodu od aprila do novembra nosi rizik od uboda krpelja (Ixodes). Pokušaćemo da razrešimo neke nedoumice i damo savete kako da se zaštitite i bezbedno uživate u prirodi, kao i šta da činite ako se neki ipak zakači za vašu ili kožu vašeg deteta.

Ovaj paukoliki ektoparazit može biti prenosilac raznih bolesti. U našem podneblju krpelji su najčešće zaraženi Borreliom burgdoferi izazivačem Lajmske bolesti koja ako se ne prepozna i ne leči može, osim promena na koži, dovesti i do zapaljenskih procesa na zglobovima,  srcu i nervnom sistemu, kao i na ostalim organima.

Na sreću nisu svi krpelji prenosioci bolesti (na teritoriji Beograda negde oko 30%) i neće svaki zaražen krpelj dovesti do bolesti. Vreme koje provede na čovečijem telu je bitan faktor, ukoliko je duže od 24 h veća je i verovatnoća zaražavanja, te je nakon boravka u prirodi neophodno pregledati dete kao i njegovu odeću jer ubod krpelja ne boli pa dete neće primetiti ovog “gosta”.

Vađenje krpelja je najbolje da obavi stručna osoba. Pre ekstrakcije krpelja ne stavljati nikakve hemikalije; ulje, aceton, alkohol, benzin, lak za nokte i slično jer njihovo prisustvo može dovesti do toga da krpelj povrati svoj crevni sadržaj i poveća mogućnost zaražavanja. Prilikom vađenja nositi sterilne rukavice i koristiti pincete, po mogućstvu sterilne; obuhvatiti krpelja u celini što bliže koži, ne gnječiti već polako izvaditi, pa kožu dezinfikovati alkoholom. Krpelj se može odneti na analizu na VMA ili u Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u posudici sa fiziološkim rastvorom ili vodom u narednih 24 do 48 h.

Nakon vađenja krpelja je neophodno pratiti dete mesec dana pa i duže (inkubacioni period je 3 do 32 dana). U slučaju pojave Erithema migrans (ovalnog crvenila sa bledilom središnjeg dela koji nalikuje meti ili prstenu i javlja se kod 78% zaraženih) kao i drugih mogućih simptoma i znakova (povišena telesna temperatura, umor, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, gubitak apetita, uvećane žlezde) javiti se lekaru.

Lajmska bolest se u početnom stadijumu leči antibiotskom terapijom koja se sprovodi do tri nedelje.

U cilju preciznije dijagnostike određuju se IgM antitela koja se mogu detektovati nakon 2 do 4 nedelje (najbolje analizu uraditi nakon 4 nedelje). IgG  At se detektuju nakon 6 do 8 nedelja i zadržavaju se dugo u organizmu, ponekad doživotno.

Testovi se rade metodama Elisa i Western Blot, s tim da je WB pouzdanija metoda.

Kako se zaštititi:

• Prilikom boravka u prirodi izbegavati gusto rastinje, nepokošenu visoku travu, žbunje.
• Deci obucite svetlu odeću (da bi se u slučaju kačenja krpelj lakše uočio) dugih rukava i nogavica (koje je dobro uvući u čarape), na glavu staviti kape ili šeširiće.
• Koristiti preparate repelenata namenjene deci koji ne smeju da budu toksični i da izazivaju iritaciju kože. Repelente stavljati na otvorenom, nikako unutra da ih ne bi udisali. Stavljati isključivo na nepokrivenu, neozleđenu kožu, nikako na lice i šake. Dejstvo repelenata je najčešće oko 4 do 8 h pa je u slučaju dužeg boravka u prirodi potrebno nakon isteka ovog vremena ponoviti prskanje.

• Po dolasku u kuću pregledati decu i odeću, posebno obratiti pažnju na pregibe (pazuh, prepone, potkolenu jamu), potom trbuh, kosmati deo glave, predeo iza ušiju, vrat. Bilo bi dobro dete okupati i tako sprati ostatak repelenata.
• Obavezno pregledati i kućne ljubimce.